Хуманитарна Криза

Наjгори Конфликт после Другог Сбетског рата (гледано по људским губицима)

Ситуција у Конгу остаје тескобна како су људи континуирано ухваћени у круг насиља. Према Интернационалном комитету Спаса (Интернатионал Ресцуе Цоммиттее) преко 8% Конгоанске популације, односно 5.4 милиона људи, е умрло после 1998. године који означава крај главног Конгоанског рата. Ова година је требала да буде ставлена тачка на Конгоанску историју масивног насиља али успоставњени мир није дуго трајао. Други велики сукоб је трајао од 1998. до 2002. и иако је споразум успостављен и за овај сукоб, он је имао велике негативне последице за

регион. Више од 1.5 миллиона људи је тренутно расељено у различитим регионима Конга, највише у региону северног Кивуа. Од ових избеглица 250 000 њих је избегло у периоду измедђу августа 2008. и фебруара 2009. Рата смртности у Конгу е 57% виша од просечне стопе смртности у Сахарској Африци Што показује висок ниво рањивости ове земље.. Како би ствари биле још горе, процењено је да преко 1000 људи свакодневно умре у Конгу од насиља глади, болести које се могу спречити и избеглиштва. Само 0,4% ових смрти су изазване директним насиљем а скоро све се

могу сречити из начина који се могу спречити као што су инфективне болести, неухрањеност као и неонатални и труднички проблеми. Око пола људи који чине овај број су деца иако она чине мане од 20% популације. ѕене су такође једна од најрањивијих група у Конгу како се у овим конфликтима као и у пост-фазама силовање користи као оруђе рата. Како су зене централне јединице њихових породица, силовање се користи како би се Конгоанско друштво уништило изнутра, кроз његову главну друштвену целину. Због успеха којим силовање уништава Конгоанске

заједнице, источни Конго је један он најгорих региона модерног света у коме зене могу зивети. Према организацији Мрезе Интервенцие при Геноциду (Геноциде Интервентион Нетворк) само у 2008. години се десило преко 10 000 силовањау Северном и источном Кивуу. јЕдна од зена описује њено искуство: ■Натерали су мог сина да спава са мном а затим су га убили. Силовали су ме пред мојим музем а затим су убили и њега. Онда су ми одвели моје три ћерке■

Масовна силовања која се тренутно дешавају у Источном Конгу превазилазе све остале инциденте ове природе у свету. Доктори без Граница (Доцторс Витхоут Бордерс) раде са небројено много случајева силовања у читавом свету а 75% њих су из Источног Конга.

Настављанје насиља против цивила и сам број цивила који су избегли из својих домова довео је до тога да УН 2005. године прогласи конфликт у Источном Конгу најгором хуманитарном кризом ХХИ века. Као и у многим конфликтима на свету, зене и деца су групе кое су најрањивије у овим сукобима. Иако је земља била суочена са многим проблемима до данашњег дана, Конго ипак прави кораке напред и показује труд ка променама и увођења демократског друштва. Децембра 2006. јоѕееф Кабила је постао први конгоански председник који је изабран на демократски

начин. Упркос томе, нова влада једва функционише и не успева да се избори са овом хуманитарном кризом. Политичка нестабилност и недостатак безбедности у Конгу које је настало од стране деловања уганданских побуњеника и конгоанске војске, само надаље подриваю стабилност новоуспостављеног владајућег система.